utorak, septembar 13, 2005

Tatu sam odveo u bolnicu. Sinoc sam mislio da ce da umre. Samo je nestajao. I ta prokleta temperatura i bol u grudima. Pitao sam jutros sestru kako mu je. Rekla mi je da je iscrpljen. Oh, Boze, da li ce se izvuci. Molim se.
Mama je setala uz pomoc fizioterapeuta. Kako ih volim. Do neba, do sunca.