Test

смрдљив сир...то сам ја...

Bilo je kratko, ali zestoko. Zavlacenje jezika duboko u Majina usta, podizanje suknje, skidanje gacica i razbijanje uz neki zid. Dahtanje, vlazni ud u mackici, pumpanje, pumpanje, pumpanje i svrsavanje duboko u njenoj utrobi. Brzo navlacenje odece, namestanje sminke i kao da se nije nista desilo. Ali, ona tone sve vise u seksualnu pozudu za njim, a on misli samo na njene rupice...

Tamna strana mene. Vrti je na kurcu kao čigru. Radoš, mlad jak, verovatno sa velikim udom, napaljen...a ona zagorela raspuštenica, posle prvog seksualnog odnosa sa njim, ne može da ga izbaci iz glave. Naći će način da se sretnu, makar na pola sata, da joj pruži još jedno seksualno zadovoljstvo. Vrišti na kurcu, znojava, a on izdržljiv, dere je, prodire duboko i ne prestaje. A, gde sam ja u svemu tome. Nemi posmatrač, ha, ha. Bedni literarni pokušaji...ma nemam reči. Usamljena Nova Godina, u tišini pred svetlucavim ekranom. Sa šumom u glavi...otežao, otromboljen...u snove mi dolaze čudni događaji...Verovatno je u Novoj godini osetila slast Radoševog uda. Grcala je u strasti...a on je nabijao, nabijao, nabijao...okretao ju je kao čigru...tužno što to pišem, ali tako je...

Zamakla je u hodnik ne htedevši da me sretne. Možda zna ili sumnja da ja znam za njenu seksualnu vezu sa Radošem. Pobegle je malim stepenicama. Ali, ništa. već će sledećeg dana jecati u strasnom grču. A ja ću ostati da se borim sa mojim unutrašnjim ja. I dako bez kraja...

Nova prepiska izaziva fizičku bol i mučninu u meni. Ne želim da više sudelujem u njihovom dvouglu. Ionako ophrvan sopstvenim nevoljama, koračam kroz barice. Autobusi prolaze, grad je zimski topao, a ja sam usamljeniji nego ikad. Zurim u sve drugo samo ne u ljudska lica. Skrivam se od njih. Maja i Radoš to su srca dva, ha, ha, ha. A, ja budala, oduvek ista, skriven iza popucalih brana. Bespuće predamnom, ledina iza mene...how long?

Kao tat

Kao tat sam se šunjao, misleći da ću ih ugledati. Potpuno gluv, koračao sam niz tamnu ulicu, stajao na autobuskom stajalištu. I želeo sam i nisam želeo da ih vidim. Nisam ih video. Možda su otkazali randevu, možda su mi promakli, a možda je Maja jecala u strasnom orgazmu, baš onda kad sam cigaretom uništavao poslednje ušne ćelije. Pokupio sam se tih i prazan. Malo reči, tek osluškivanje tegobnog tela.

Pucanje duše

Koncentrisana tuga. Suze su mi tekle niz lice, mislim da sam imao nervni slom. Posmatrao sam , vozeći se autobusom, put kojim sam išao tih dana, užurban sa cigaretom u ustima. Pamtim ćoškove kamenih zgrada gde bacah opuške. Potpuno sluđen situacijom. A sada gledam tu hladnu stazu, gledam svoj život, mislim o onom e-mailu i ruši se sve predamnom. Samosažaljivo prebirem po razbijenim iluzijama. Mislim na njen pogled, na njenu ruku u vazduhu dok mi maše. A pre samo par minuta se predavala njemu. Uljez u njenom životu. Nespretni i gluvi debeljko koji nikad ne pokuša nešto stvarno. Starac u ružnom telu. Kako sam plakao, a mogao sam još.