Tesko je, tesko. Mislio sam da ce mi tata nocas umreti. Bolelo ga je u grudima. I sad ga boli. Tesko dise. Ja se osecam krivim sto bezim u ovaj prostor i ukljucujem Internet. Malo osame. Slab je. Nejak. Osluskivao sam nocas njega na krevetu preko puta. Budio se i posmatrao da li dise. Ujutro je bilo malo bolje, ali kada sam se vratio od mame opet ga je bolelo.
Podelio bi ovaj moj bedan zivot na dva dela i poklonio ga mami i tati.
Ni mama nije dobro. Lose je spavala. Pricao sam sa njom. Bila je i Milica. Ne nije to moja devojka. Zato sto nemam devojku. Bilo je par bednih avantura. I jedna vecita ljubav. Nazalost udata.
Mama lezi i slaba je. Boli je glava. Groznicavo mislim kako da je prebacim u neki privatni smestaj gde ce imati punu negu. To joj je potrebno.
I vreme.
To stalno pricam tati. Mora da prodje vreme za zaceljivanje.
Kako cu pregurati sledeci dan. Kako?