Vreme, vreme, vreme. Potrebno je vreme. Tata je mnogo depresivan. To me brine. Mama lezi. Drzi se. Samo kad bi jos slobodnije ustajala i hodala. Plasim se za tatu. Molim se za njega i mamu da izdrze.

Samo da mami bude sve u redu sa plucima. I kakva je to nova inekcija. Oh Boze molim te da bude sve dobro. I tati da bol u grudima bude manji. I da se polako krece. I da jede. Mama mislim na tebe svakog trenutka. I na tebe tata. Budite jaki.

Hvala Bogu, tata ima manji bol u grudima. Ali, jos je slab. Mama mora da lezi mirno. Da joj polako zaraste povreda. To je rekao doktor. Mama izdrzi, u mislima sam i u srcu stalno sa tobom. Volim te.

Brine me tatin bol u grudima. Tesko mu je. Toliko ga volim. Mama ne daj se, samo da bude dobro ono na plucima. Molim se za vas. Molim.

Rastrzan. Mama budi jaka. Tata budi jak. Dajem celo srce svoje za vas. Molim se svakog dana i palim dve svece za vase zdravlje.

Pomolio sam se u crkvi i zapalio dve svece za ozdravljenje mama i tate. Oci mi se napunise suzama. Tata je stigao kuci. Slab je, jako slab. I potresen sto mama jos lezi. Ona je hrabrija od njega. Ipak, predvece mu je bilo malo bolje. Oh Boze, hvala ti. Kako ce proci noc za mamu i tatu. Sutra moram sa doktorom da vidim kakva je situacija sa mamom. Brine me sto ne seta. I kakvi su nalazi pluca. Oh Boze, pomozi mi.

Mama moras biti hrabra, tata moras biti hrabar.
Ne volim pricu o emboliji. Bojim se. Nadam se, molim se da bude sve u redu. Tata je slab. Polako smo koracali kroz pusti bolnicki hodnik. Uz moju pomoc hodao je. I mama mora da hoda. Da ustane i da uz pomoc terapeuta hoda. Klecim i molim se Bogu. Sutra moram zapaliti dve svece za njihovo zdravlje. I da dam da se opere ves.

Samo da noc protekne mirno. Tata je jako slab. Mora da jede. I mama mora da vise hoda. Molim se Bogu za njihovo ozdravljenje. Nisu mi teski sati pesacenja i boravka sa njima. To bi radio koliko god treba, samo da se oporave. Oh Boze, pomozi im da se oporave.

Tata je malo bolje. Oh Boze hvala ti. Mamu je jutros bolele strasno glava. Kako sam bio tuzan dok sam je gledao i drzao za ruku. Posle leka i doruckabilo joj je bolje.
Posle podne joj je bilo dobro. Rucali smo, a kada sam se vratio od tate, spavala je. Samo da im bude dobro.
Molim se da noc donese mira mami i tati. Da mamu ne boli glava.

Dva sata sa kolegama sa posla. Beg u neko drugo raspolozenje. Ali mi se misli stalno vracaju na pogled moje majke i pogled moga tate. Zabrinut sam. Moram razgovarati sa doktorom. Tri flase piva, mutan pogled, i briga o novom danu. Samo da im bude bolje. Koliko god treba vremena. Toliko ih volim.

24. mart 83.

Juce sam gledao, slusao i fotografisao koncert grupe Disciplina Kicme. Bio je u teatru SKC-a. Nije trajao dugo. Bio je dobar, ali iskreno da priznam nije me previse uzbudio. Atmosfera je bila suvise strana za takvu vrstu muzike. Koji je posle prve stvari pukla najdeblja zica na gitari. Bio je jedan bis ili dva, ne secam se vise. Bio je Jerotije, Mango, Keletov brat, Manzanera, Anton i drugi. Sve u svemu moglo je biti mnogo bolje.

Tatu sam odveo u bolnicu. Sinoc sam mislio da ce da umre. Samo je nestajao. I ta prokleta temperatura i bol u grudima. Pitao sam jutros sestru kako mu je. Rekla mi je da je iscrpljen. Oh, Boze, da li ce se izvuci. Molim se.
Mama je setala uz pomoc fizioterapeuta. Kako ih volim. Do neba, do sunca.

Tesko, tesko. Da li ce tata preziveti ovu noc. Samo da nema temperaturu. Nejak je, potpuno je oslabio. Tesko se krece. Kopni mi pred ocima. Oh Boze, molim te pomozi da tata prezivi.
Molim te pomozi mi Boze da mami bude bolje.
Izgubljen sam.
Malo vremena da napisem par reci.
Tako sam tuzan i ocajan.

3.januar 83.

Ovo je prvi put da pisem u novoj 1983.godini. U zelji da iskoristim u potpunosti ovu, za mene vrednu knjizicu, odlucio sam da pisem i po unutrasnjim koricama, sto upravo cinim. Ugasicu radio da bi mogao da se saberem i napisem ono sto mislim. Osecam se lose. Psihicki, a i fizicki. Sutra imam ispit i nisam se nikako spremio. A sto kriti i tajiti. Pascu na ispitu, a to nece biti nikakvo cudo. dakle, ispit je jedna psihoza. Prljav sam. Debeo sam. Prosto osecam kako mi staticnost isteruje kosu iz glave. Imam snazan kompleks manje vrednosti. Stalno pricam, nista ne radim. kad sam juce kod Zvonka ostao sa devojkom u sobi, dobro, ne poznajem je, sigurno je zauzeta itd., ali sve je to na stranu. Osim toga nije ona bila jedina. bas da su bile sve zauzete mogao sam nacim moment. Ali ne. U prici sa njom, a ona mislim da se zove Zdenka S., pred magistraturom je, ja sam pricao, brbljao o plocama, filmovima i bla bla. Da sam ostao sa njom 5 dana ne bi se pomerio. To je lako objasnjivo, mislim na svoje ponasanje. Jer, ja smatram, siguran sam u to da ja nemam nikakve sanse kod nje i ne samo kod nje, vec ni kod bilo koje druge. Posto sam rascistio sa tim nemam nikakve potrebe da skrecem sa bezazlenih tema na neko nabacivanje. Ispao bi smesan i tuzan. U stvari, mogu me ubedjivati da to nije tacno, da vredi pokusati, ali tu se javlja taj kompleks koji inhibira, oduzima volju, a povoljni, uslovno naravno, trenuci prolaze. I tako svagde. A to me tako jako pogadja. U srediste, u najmeksi deo srca. Ja kao ruzan muskarac sam osudjen na apstinenciju, totalnu od zenskog roda. Stegne me nesto u grlu, u samoci proplacem gorko poneki put. Evo i sad je suza skliznula niz nos iz oka. To je cemer. Neizgradjen sam. Neoplemenjen zenskim dodirom. Kada vise ne mogu uzmem pa se napijem sam i onda ne znam za sebe. Spoljna maska me cini mozda veselim mladicem, ali unutrasnjost je mnogo tamnija. Nemam oslonca. Tumaram kroz zivot jos nesvestan svega. Kao lancem sam vezan za gole zene u casopisima. To mi oduzima vreme i udaljava me od realnog sveta. Potopljen u mastarije kad se sretnem sa devojkom, ophrvan razmisljanjima o svojoj ruznoci, celavocti, rosavosti i debljini, povlacim se i nista. Devojka naravno ne zali za mnom, a ja belezim jos jedan udarac u dusu. ovo je sve istina sto pisem. sa 23 godine visim u polustanju. Jasno svestan mog kompleksa produzujem samomucenje. Ne borim se za ljubav. Nikada mi niti jedna devojka nije pokazala nimalo naklonosti prema toj strani mene. Da je zainteresovana za mene ili tako. Uzasno sam, u svojim nocnim morama. U borbi sa samim sobom dozivljavam zasad, a i zauvek samo poraze. Poraz za porazom. A sve bi bilo bolje kada bi imao devojku. Ja nisam nikad zagrlio devojku. NIKAD. O ostalim stvarima da ne govorim. kao vuk koji se vuce, izmoren svime, dugom zimom. Moja mladost je duga zima. Ona nije lepa za mene. Ali, i ona ce proci. I zivot ce proci. Skoncacu u miru. Eto, to je to. vec sam pisao o ovome, ali to je toliko opresivno za mene da sam pod konstantnom morom. Za mene je nepojmljivo da se nabacujem devojci. Jer znam da mogu ispasti tuzan. Jadan. Dusam mi vristi od ocaja, vristi, maska se lomi, a mentalni stit se raspada. Ocaj urlice kroz moje zafrkavanje. Milion sporednih stvari trenutno prikrivaju pravi razlog za duboku uzasnutost i ocaj. Da to sam ja mladic koji nije imao nikad devojku. samo jedan izgubljeni covek. Opterecen, izmozden, probijenog duha i jadnog izgleda.
Eto, place mi se, ali ne mogu da placem.

Tesko je, tesko. Mislio sam da ce mi tata nocas umreti. Bolelo ga je u grudima. I sad ga boli. Tesko dise. Ja se osecam krivim sto bezim u ovaj prostor i ukljucujem Internet. Malo osame. Slab je. Nejak. Osluskivao sam nocas njega na krevetu preko puta. Budio se i posmatrao da li dise. Ujutro je bilo malo bolje, ali kada sam se vratio od mame opet ga je bolelo.
Podelio bi ovaj moj bedan zivot na dva dela i poklonio ga mami i tati.
Ni mama nije dobro. Lose je spavala. Pricao sam sa njom. Bila je i Milica. Ne nije to moja devojka. Zato sto nemam devojku. Bilo je par bednih avantura. I jedna vecita ljubav. Nazalost udata.
Mama lezi i slaba je. Boli je glava. Groznicavo mislim kako da je prebacim u neki privatni smestaj gde ce imati punu negu. To joj je potrebno.
I vreme.
To stalno pricam tati. Mora da prodje vreme za zaceljivanje.
Kako cu pregurati sledeci dan. Kako?

Dani

Usahlog pogleda posmatram putnike u autobusu.Dodiri, pogledi, mirisi, sujete. Tuzan coveculjak sam ja. Naliven alkoholom pokusavam da zaboravim teske trenutke.
Bekstvo u stan sa internet filth-om. 2 sata surfovanja po porno kanalima. Samozadovoljavanje, a onda povratak u realnost.
Jutro oko 6 je najgore. Bez sna vrtim zivot. Kako biti dovoljno hrabar. Majcin pogled i bolje raspolozenje me podignu do neba. Rucak iz restorana sa tatom. Sredjivanje kuce. Onda spremanje za bolnicu. Vreme u taksiju. Suncan dan. Polagani koraci kad izlazim iz bolnice. I cigareta.
Iskljucen iz desavanja. Nije me briga. Kako sidrom privuci novi dan.
Organizovanje privatnog smestaja. Sledeci korak.
Kontakti.
I tatina kontrola.

Tuga

Roditelji su mi stradali u nesreci.
Tata malo lakse, a mama teze.
Izgubljen, plakao sam. Onda sam pokusao da budem jak.
Star, celav, bez zene i dece, debeo, slabo cujem.
Los u krevetu, katastrofa.
Odsecen od sveta, sa zujanjem u usima.
Palim cigaretu cim izadjem iz stana.
Cistim, kuvam, kupujem.
Trcim do bolnice, hranim mamu.
Bez perspektive.
Pokusavam da pick up the pieces.
Tesko ide.
Plasim se novog dana.
A hrabrim tatu da bude jak.
Kako su mi potrebni.
Kako sam nesamostalan.
Ne znam sta ce biti sutra.
Iz taksija u taksi.
Tuga.