Razbijene iluzije - POTPUNO

A šta sam drugo mogao očekivati? Ipak me je pogodilo. Presretoh njihovu prepisku mailovima i tumarah hodnicima. Bez snage. A opet ona je žena, a ne svetica. Poklonih joj najlepše stihove...ne znam šta da kažem. Poražen, potučen. Gluv, debeo, neiskusan...šta ja tražim uopšte u tim pokušajima. To je bila očigledno neka žestoka .... a ja, romantik bez nade, zarobljen u sopstvenom svetu iluzija i neuspešnih pokušaja. Poražen sam. Ovde završavam bez snage da pišem dalje. Da li se moj svet srušio. Moj svet koji gradim u glavi i ne dalje od nje. U vrtlozima strasti, zujanja i proklete, proklete tišine. Pobeći od svega ovog treba. Daleko, daleko. A kako sam zaljubljen u nju. Kako samo mislim na nju. Svaki tren...bolje da je ne poznajem...možda se vratim u ovu ispovedaonicu...