utorak, septembar 20, 2005

Pomolio sam se u crkvi i zapalio dve svece za ozdravljenje mama i tate. Oci mi se napunise suzama. Tata je stigao kuci. Slab je, jako slab. I potresen sto mama jos lezi. Ona je hrabrija od njega. Ipak, predvece mu je bilo malo bolje. Oh Boze, hvala ti. Kako ce proci noc za mamu i tatu. Sutra moram sa doktorom da vidim kakva je situacija sa mamom. Brine me sto ne seta. I kakvi su nalazi pluca. Oh Boze, pomozi mi.