Pucanje duše

Koncentrisana tuga. Suze su mi tekle niz lice, mislim da sam imao nervni slom. Posmatrao sam , vozeći se autobusom, put kojim sam išao tih dana, užurban sa cigaretom u ustima. Pamtim ćoškove kamenih zgrada gde bacah opuške. Potpuno sluđen situacijom. A sada gledam tu hladnu stazu, gledam svoj život, mislim o onom e-mailu i ruši se sve predamnom. Samosažaljivo prebirem po razbijenim iluzijama. Mislim na njen pogled, na njenu ruku u vazduhu dok mi maše. A pre samo par minuta se predavala njemu. Uljez u njenom životu. Nespretni i gluvi debeljko koji nikad ne pokuša nešto stvarno. Starac u ružnom telu. Kako sam plakao, a mogao sam još.