Težak sam. Ovo su poslednji dani. Čudna devojka koju sam često viđao kada sam išao u kupovinu u vreme nesreće mojih. Kao da pati od astme. Ili mi se samo čini. Sitna sa širokim pantalonama i velikom torbom. Tršave kose uvezane u rep. Brodila je ulicom. Uništiti sve automobile sa četvorocifrenim brojevima. Zlo i nasilje. I sebičnost. I životinjsko posedovanje. I snažna osećanja. Nekontrolisana. Sa strane tužno posmatram sve to. I mislim na Maju. Na njen doručak i izvođenje sina u šetnju. I njeno češljanje. I njeno razmišljanje. I moju prazninu.
nedelja, mart 26, 2006
Previous Posts
- Gubim sluh. Zapusenih usiju. Sa konstantnim sumom ...
- Vreme, vreme, vreme. Potrebno je vreme. Tata je mn...
- Samo da mami bude sve u redu sa plucima. I kakva j...
- Hvala Bogu, tata ima manji bol u grudima. Ali, jos...
- Brine me tatin bol u grudima. Tesko mu je. Toliko ...
- Rastrzan. Mama budi jaka. Tata budi jak. Dajem cel...
- Pomolio sam se u crkvi i zapalio dve svece za ozdr...
- Mama moras biti hrabra, tata moras biti hrabar.Ne ...
- Samo da noc protekne mirno. Tata je jako slab. Mor...
- Tata je malo bolje. Oh Boze hvala ti. Mamu je jutr...
<< Home