Kiseonik:Danijela L.

Teskih nogu, zaklopljenih damara
Posmatram ledja boje zalaska sunca.

Oblacic izroni i stade pred njene snene oci.
Pecnu me varnica, nasmejah se gorko.
Tako lako, tako nehajno
laso carolije me zarobi.

Pratih vretenastu senku do granice svesti.
Jedna strela vise.
Jedan san manje.
Nasilje i lepota.
Sumanutost i gipkoca.

Brodim kroz otezalu masu
i svuda vidim njene trepavice.
--------------------------------
Vazduh mi ponestaje.
Ona je kiseonik.