Zabava

Osluskujem tisinu. Ponovo prikovan za stolicu. Nisu dosle one koje me opcinjuju.Ostale su bile tu u utegnutim suknjama, crnim mrezastim carapama, igrajuci oznojene uz meni odbojan zvuk. Tvrdoglavo sam odbijao da ustanem i igram. Posle sat vremena vec je bilo lakse.

Tamna je noc. Na mom koloseku vise nema putnika.

Cekao sam da se sve to zavrsi. A u jednom trenutku, dok sam se vracao kuci, razbistrilo mi se i bejah lagan, odvojen, iznad svega kao tuzni albatros. A, i kakve bi bile sanse da sam se uhvatio u pijani koloplet. Nikakve.

Zasto uopste pokusavati....