Kiseonik:Danijela L.

Teskih nogu, zaklopljenih damara
Posmatram ledja boje zalaska sunca.

Oblacic izroni i stade pred njene snene oci.
Pecnu me varnica, nasmejah se gorko.
Tako lako, tako nehajno
laso carolije me zarobi.

Pratih vretenastu senku do granice svesti.
Jedna strela vise.
Jedan san manje.
Nasilje i lepota.
Sumanutost i gipkoca.

Brodim kroz otezalu masu
i svuda vidim njene trepavice.
--------------------------------
Vazduh mi ponestaje.
Ona je kiseonik.

Stara tema

Neko je po mom gradu prosuo sivo mastilo.
Vreme za davne uspomene je doslo.

Smiren, zacas, premecem po prljavim fijokama
proslosti.
Sve je nevazno. Sve je glupo.
Sve je prolazno. Sve je nistavno.
Sve je vazduh. Sve je beznacajno.
Tako daleko. Tako nisko.
Odbaceno. Zaboravljeno.
Prolazno. Protraceno.

Osim oblika njenih usana.
I konacnog stanja predanosti.

Kratak susret

Ponovo videh Danijelu. Magija se spustila na cas na moje tuzno srce.